27 август, 2016

FEŠTA - MILOJE VELJOVIĆ

FEŠTA

Резултат слика за fešta

Kupio sam pivo na sniženju
Celu gajbu za tek malo love
Odledio stelju za mezetluk —
Meraklije na druženje zovem!

Majstor Sveto priložio krofne
Brko Drago čvarke i pihtije
Igor kupus kiseo iz kace — 
Vino ćemo dobit od komšije!

Miloš će nam da zasvira nešto
A imamo i ploče i DiVi
Pevaćemo patriotske pesme —
Mile će nas kamerom da snimi!

Komšinka će neka skuvat kafu
Nokaš će se uz nas da ovajdi
Možda dođu i Dragan i Srećko —
Kraj fešte je kod brice u radnji!

Zagrmeće Rosa na galamu
A i Branki neće lako biti
Šibadžija Pero će da bane —
Ali neće s komšijama piti!

Kreketaće žabe u potoku
Ganjaće se mačke iza šupa
Cale će nam kucnuti na vrata —
Možda su ga spremili iz SUP-a!

Na muci će opet neko biti
Onaj koji ne mogne da spava
Spremljeni smo za kritiku svaku —
Sve u svemu biće fešta prava!

Miloje Veljović

AFORIZAM DANA - ABDURAHMAN HALILOVIĆ AHIL


26 август, 2016

AFORIZMI ŽELJKA MARKOVIĆA

-Kako prenosi radio Mileva ni Ajnštajn nije bio ono što se priča.

Резултат слика за ajnštajn

-Ne može to sve narod pozlatiti. Pre će završiti u "Lazi Lazareviću".

-Vodimo maratonske razgovore o trci na sto metara.

-Tesno sarađuju. Interesi im se dodiruju.

-Smrt ne bira. Mrtvi glasaju.

-Potegao je pa umro. Nije više mogao da gura.

-Ipsilon generaciji ostavljamo iks problema.

-Baštinu moramo čuvati od prazilukovića.

-Prelaze preko ljudi. Uspostavljaju mostove prijateljstva.

-Masovna grobnica je kolektivni smeštaj na onom svetu.

-Nema otkaza preko noći. Dan je dovoljno dug da ga svi dobiju.

-Policajci su udarački instrumenti vlasti.

-Sve se više kupuje iz fotelje. Jedino foteljaši imaju para.

-Vođa nas ostavlja bez teksta. Svaki dan beleži "uspehe".

-Izabrane cenimo po tome koliko nam daju. Oni mere uspeh po tome koliko su uzeli.

Željko Marković

AFORIZAM DANA - MIODRAG TOMIĆ STUBLINSKI


25 август, 2016

OLOŠ MEĐU NAMA - KOLUMNA MIODRAGA TASIĆA

                                                Ološ među nama!


     U Srbiji ništa ne može da prođe bez zluradih komentara, nipodaštavanja, prezira prema boljima od sebe. Upravo oni što su neuspešni, neostvareni, napadaju uspešne, pobednike, dakle najbolje među nama. Premijer takve nazva ološom! Više puta javno je izgovorio tu reč. Dodao je pri tom i epitete poput đubradi, jadnici, bednici... Premijer je mislio na one kritičare uspeha srpskih sportista na upravo protekloj Olimpijadi!
     Istina, nije baš sasvim jasno ko su ti što napadaju sportiste. Ili su to neki što su napali državu koja, po njima, ništa nije uradila i doprinela sportskim uspesima. Kao, sportisti se sami izborili za uspehe i medalje. Ko koga napada i zašto, po meni je sporedno. Važno je da im je skresano u lice. Ološ – razume se. E, sada dušobrižnici se kao prenerazili rečnikom! Nije valjda! Te, nije primeren rečnik jednog političara, naročito premijera, da se tako izražava na konferenciji za štampu. Ovi su kao mnogo fini, pa im premijerov vokabular ne godi!
     Najznačajniji srpski državnici koristili su još teže reči. Karađorđe je imao poštapalicu „kojekude, po duši te tvojoj...“ Da zastanemo pre kraja zbog eventualnih kritičara. Miloš Obrenović, isto tako. On je upotrebljavao ono „činiš voliko, majke ti ga...“ Ne samo da je psovao svoje najbliže saradnike, Srbe, već je ispsovao i engleskog konzula Džordža Hodžesa, koji se raspitivao o stanju zatočenog Tome Vučića Perišića, najvećeg Miloševog dušmanina među Srbima. Pošto je saslušao konzula, Miloš ga blago upita da li on, Miloš, brine o tome koga zatvaraju u Engleskoj. Na negativan odgovor konzulov Miloš ga opsova baš tamo gde Srbi najčešće psuju muškarca. I onda i danas!
     Šta tek reći o srpskoj književnosti? Nećemo dalje. Dovoljno je pročitati zbirku erotske poezije „Crven ban“ Vuka Karadžića. Ili možda „Heroj na magarcu“ Miodraga Bulatovića. Mnogi čistunci bi se zgražavali, ali sve to potiče iz naroda. Političari su  deo naroda. A mi, kao što je poznato, nismo narod plemića. Plemstvo je nestalo u srednjem veku. Još uvek su Srbi pre hajdučki narod nego narod plave krvi. Pomenuti Karađorđe, Miloš, bili su hajduci. Danas je, doduše, radikalno bolje u svemu, pa i u demokratiji, u odnosu na život od pre dva veka. Ipak, krv nije voda!
       Zato stvar treba nazvati pravim imenom. Reci bobu bob, a popu pop. Ološ, dabome. Šta tu zavlačiti i pretvarati se. I kome da podilaziš?  Onima što ne priznaju uspešne rezultate u privredi, smanjenje troškova u državi, rast izvoza, rast proizvodnje, pad nezaposlenosti... Večiti kritizeri i zakerala svemu nađu manu. Čusmo u TV dnevniku da je nezaposlenost u Srbiji pala na 16%. Mnogo velika stopa, ali do nedavno se govorilo o 27% nezaposlenog stanovništva. Neki tvrde da je padu nezaposlenosti najveći doprinos dalo iseljavanje i povećana smrtnost! E, to je baš cinizam. A povećane strane investicije, samozapošljavanje, odlazak prekobrojnih u penziju?
     Ako ćemo iskreno, celokupno stanje u društvu nije sjajno. Međutim, mnogo je drugačije od onog od pre nekoliko vekova, decenija ili godina. Mi čak nemamo ni odgovarajući termin za upoređivanje sa prošlim stanjem. To je kao ono kod Piroćanaca: lep, komparativ polep, superlativ najlep i četvrti oblik lep u p.m. – Zbog mogućih kritičara samo sa početnim slovom. Tako i naša stvarnost. Bilo je dobro, potom podobro, nešto kasnije najdobro, a sada napredno, to jest, radikalno bolje! U inat ološu, ma ko to bio!
Miodrag Tasić