Rad iznad svega!
Eto, kad se čovek zanese. Ovo beše iz nekog drugog vremena. Za druge ne znam, međutim ima neko ko mnogo radi. U Srbiji, razume se. Premijer lično. Prima nesrećnike na razgovor. Ima i takvih u Srbiji. Nešto malo, ipak. I ne samo da premijer razgovara s narodom, već i trenutno rešava probleme. Po kratkom postupku. Potom vaga koga će u Vladu da postavi. Ko će od onolikih kadrova (kadrovi su i dalje naše najveće bogatstvo), da zasedne u ministarsku fotelju.Toliko je kandidata dobrih, pouzdanih, proverenih, dokazanih, da sam ubeđen da će isti oni od ranije nastaviti da nas usrećuju. Normalno. Tim koji pobeđuje ne menja se!
Tek ekspoze od 450 stranica, ako je verovati novinama! To da napišeš, moraš biti genije. Rizikovaću da pogrešim, ali smatram da je ekspoze plan rada nove Vlade. Tolstoj, Dostojevski, Šolohov, Borislav Pekić, pisali su romane tolikog obima. Nekada se to čitalo u osnovnoj i srednjoj školi. Danas više nije praksa i ova dela čitamo mi koji smo to već dva-tri puta pročitali. Ko će da sasluša i ko će da čita ovoliko obiman ekspoze, pitanje je za premijera. Nekako sumnjam da su njegovi ministri, poslanici, sekretari i ostali "čimbenici" u vlasti preterano čitali beletristiku a kamo li stručne i analitičke tekstove. Takođe i da jesu, opet se javlja problem druge vrste. Dok oni prouče i razrade ekspoze, odnosno plan, smernice ili šta je već ovo, ode voz. Kada će primeniti smernice i uputstva?
Tvrdim da Miloš Obrenović ne bi toliko odugovlačio ni sa formiranjem Vlade, a tek sa ekspozeom ne bi se uopšte zanosio. Zašto? Prvo, čovek je bio nepismen. Bio je i autokrata. Uglavnom sve odluke je sam donosio. Nije kao danas. Zatim, iako je samostalno i samovoljno delovao, imao je vrsne savetnike. I premda nepismen, prek, zajedljiv i zlopamtilo, umeo je i da posluša savet mudrog i dobronamernog savetnika. Svejedno bio to hajduk Toma Vučić Perišić ili Vuk Karadžić! Čak i po cenu da se naljuti, kasnije bi Miloš razmislio o savetu i ponekad bi prihvatio.
Znamo da je Srbija napredovala u vreme Miloša Obrenovića. Bilo je to doba opšteg napretka. Danas napredujemo samo na ekonomskom planu. Toliko smo uspešni da nam drugi zavide, a nas je sramota koliko nam dobro ide. I treba da nas je sramota, hoću reći da smo ponosni. Za nedostatak napretka u ostalim oblastima osim ekonomije usudio bih se da okrivim savetnike. Toni Bler nije pouzdan savetnik. On se odmara s albanskim premijerom Ramom na moru. Deluju veoma prijateljski. Meni Rama ne liči na srpskog prijatelja. Sudeći po nedavnim potezima Rame i njegove vlade, reklo bi se suprotno. A Bler ne može istovremeno biti i srpski i albanski prijatelj. Nešto je trulo u državi Danskoj, a ima i mnogo gorih primera!
Miodrag Tasić
0 коментара:
Постави коментар