Vitomir Teofilović
In memoriam
ILIJA MARKOVIĆ
(1940 – 2016)
Ovih dana (9. septembra) preminuo je književnik Ilija Marković, korifej naše satire, pisac čitave biblioteke – više od trideset –humorističko-satiričnih knjiga. Malo je reći da je pola stoleća pisao, on je živeo satiru – nije bilo iole znatnog događaja, od lokalnog do globalnog, da ga Ilija nije odmah, čim se desio! – stavio pod lupu svog strogog ironičnog pogleda. Već naslovi njegovih knjiga upečatljivo svedoče o toj moralnoj strogosti i parodijskoj inventivnosti, humorističkoj maštovitosti bez premca: Vetrokazi – putokazi; Ilijada; Srča; Prva Jugoslavija, druga Jugoslavija, treća Jugoslavija – prodato; Zar i ti, sine Edipe; Potvrda iz katastra: vaše zemlje nema; Hvala što ne pušite, ne pijete, ne jedete; Zemlja u rupi; Vođa je bio, vođa bije, vođa će biti...
Marković je u toku svog plodnog stvaralačkog života pisao tekstove raznih žanrova. No, već od početka bavljenja pisanjem glavni žanr mu je bio aforizam, a tokom poslednje dve decenije i priče i romani su mu spadali u aforizam! U njegovoj poetici i stilistici svi žanrovi su u duhu i obliku aforizma – bilo da su sažeti u jednu rečenicu, kao klasični aforizmi, bilo da kao specifični nizovi grade priče, eseje, drame, romane... To poetičko načelo strasno je i načelno i svojim delima potvrđivao. Njegova knjiga Aforizam je alfa i omega srpske satire (o aforizmu aforizmi) je u isti mah i bravurozna esejistička oda aforizmu kao univerzalnom književnom obrascu i vatromet duhovitih aforizama o aforizmima; demonstracija univerzalnosti aforizama njihovim govorom iznutra, njihovom višeslojnošću značenja iako su patuljci među džinovima! Ilijina knjiga Pljačka im materina je zbirka od 103 priče(!) – to su refleksivne naracije sazdane takođe samo od aforizama. Na isti način je sazdan i roman(!) Zavedi, pa vladaj!
Bilo je u Markovićevoj spisateljskoj biografiji i gorkih trenutaka, cenzure i progona od vlasti, ali on sam nije voleo da se to i pominje, smatrajući da je trnje nezaobilazno na životnoj putanji svakog pravog satiričara. Za sebe je smatrao da je dete i sreće i nesreće – sreće što je kao satiričar cenjen i u stručnoj javnosti i kod čitalaca. A nesrećan što ga je država obasipala tolikom građom da, iako je bio neumoran kritičar naše nevesele svakodnevice, nije stizao da obradi sve teme i dileme.
Ilijini aforizmi su prevedeni na dvadesetak jezika i uvršteni u antologije širom sveta.
Mali izbor iz velikog opusa
• Nije bilo daleko od pameti. Zato nam se i obilo o glavu.
• Čim se oslobode jarma, Srbi legnu na rudu.
• Dok se ne montira materijal, gledaćete zvaničnu verziju događaja.
• Pred zakonom su svi jednaki, ali nije zakon pred svima.
• Napustili smo teoriju zavere. Više držimo do prakse.
• Pravi demagog citira narod.
• U njegovim uspesima je i deo naše krivice.
• Ozvučenje je dobro. Čuje se samo aplauz.
• Biti toliko u pravu – nije pristojno.
• Slava udara u glavu. Zna gde je otpor najmanji.
• Loš, lošiji, najbolji.
• Ako izaberemo najbolje, ko će da radi?
• Naoružani znanjem pucaju u prazno.
• Ko veruje svojim očima, sklon je i drugim porocima.
• Zanose ulevo, a odnose na sve strane!
• Srbi na hranu ne daju ni pet para. Nemaju!
• Ustajte ovde!
• Grafiti su poslednji zid odbrane.
• Svi su bili na mojoj strani. Zato se čamac i prevrnuo.
• Manja forma od aforizma je – jezik za zube.
• Gde je tanko, tu se ki...
0 коментара:
Постави коментар