У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА
У вину је истина! -
то боеми кажу,
мада и остали
са њима се слажу.
Али Живку ова
истина дотуче,
кад њен Жика из кафане
једва се довуче.
Не устаје док се
мортус не напије,
мало му је флаша вина,
балон он попије.
Црвено ил’ бело,
разлику не прави,
каже да уз вино
муке заборави.
Налива се човек,
чаше сам’ наврће,
а после се пијан
по путу преврће.
И новчаник празан
увек кући враћа,
јер сви су му тамо
кумови и браћа.
А Живка се труди
да то Жика схвати,
да га воле само
кад им рачун плати.
Користе га пијаног,
наивног к’о овна,
а онда се смеју
к’о на неког кловна.
Зато се запита
шта ће са њим јадна
кад је сад овакав,
шта би да је гадна?
Да к’о жене неке
виче на сав глас,
да ли би у вину
тад нашао спас?
Кад балон попије
сад кадa је фина,
тад би мало била
пуна бачва вина.
Весна Михајловић
0 коментара:
Постави коментар