Неко друго време –
причаће о нама.
Неки људи се роде – када умру.
Скретали су нам пажњу: не видимо себе.
Ако је земља округла, зашто је код нас све ћошкасто?
Ово је Србија - зашто ли се сви праве Енглези?
Под нашим сунцем њихове сенке крију – нашу будућност.
Гледао је далеко испред себе – зато се спотакао.
Највеће зло за човечанство су – људи.
Све ће бити речено – рекоше политичари без одговора, и одговорности.
Од превелике бриге - постасмо терет.
Срби ништа не виде – пала им шајкача на очи!
Ако немамо непријатеље - треба да се чувамо пријатеља.
Грешке великих су – колективне.
Не разумем баш најбоље питање – које сам ја поставио.
За неке је утабан пут трновит - за неке трновит пут утабан.
Свеједно му је било како ће бити кажњен – ако није крив.
Правда се увек задовољи - али се истина оскрнави.
Нико од нас не зна шта нам се догодило - због наших очекивања.
Тврдим да је Исус Србин – ко зна кроз шта је све прошао.
Од своје баштине Срби сачуваше - само баште.
На оптужбу да је крив – потврдио је своје постојање.
Правда је слепа –зашто онда увек не иде за истином.
Србија је велика тајна – свима позната.
Слободан Николић Мали
0 коментара:
Постави коментар